0
(0)

Da li znate zašto ulje noćurka i ulje boražine imaju visoku biološku vrednost?

Žuti noćurak – fascinantna biljka

Žuti noćurak (Oenothera biennis) je dvogodišnja biljka koja pripada porodici Onagraceae. Naziv je dobila po žutim cvetovima koji se u večernjim satima otvaraju a rano ujutru zatvaraju. A latinsko ime dao mu je grčki biolog Teofrast 300 godine p.n.ere jer njegov koren smanjuje želju za vinom i drugim alkoholnim pićem – u prevodu “lovac na vino”. Prvobitno je pronadjen u Severnoj Americi ali sada se gaji  i u krajevima sa umerenom klimom širom Evrope i u delu Azije. U Evropu je žuti noćurak donet u 18.veku kada su samo botaničari bili upoznati sa njegovim koristima, medjutim prvu naučnu potvrdu dobija 1917.godine kada je otkriveno da je ulje ove biljke bogato omega 6 gama-linolenskom kiselinom. Žuti noćurak je jedna od najfascinantnijih biljaka u istoriji medicine. Vekovima su američki Indijanci koristili koren i lišće biljke za tretiranje rana, iritacije i upalnih procesa na koži, za otklanjanje respiratornih problema, za iskašljavanje, za umirenje poput sedativa i kao digestivni stimulator. Danas je noćurak poznatiji po ulju koje se dobija iz njegovog semena nego po korenu i lišću, koji su prvobitno bili korišćeni.

Ulje noćurka

Ulje noćurka je ulje visoke biološke vrednosti i dobija se hladnim cedjenjem semena biljke. Ulje sadrži masne kiseline od kojih su najzastupljenije: linolenska (65-80%), gama-linolenska (8-14%), oleinska (6-11%) i palmitinska (7-10%). Ulje noćurka se koristi kao dodatak ishrani, mada jasni klinički efekti nisu dokazani, kod neurodermatitisa, predmenstrualnog sindroma, napada vrućine kod menopauze, visokog holesterola u krvi, kod mastalgije i za tretman hiperaktivnosti kod dece. Kapsule sa 500mg ulja noćurka odobrene su u Nemačkoj za tretman atopijskog ekcema. Ulje noćurka se najčešće koristi u obliku kapsula za oralnu primenu i ulje je standardizovano na sadržaj gama-linolenske kiseline od 9%.

Tokom 2013. godine objavljeni su rezultati randomizovanog kliničkog ispitivanja koje je ispitivalo efekte ulja noćurka na 56 žena u menopauzi (starosti 45–59 godina). Ove žene su uzimale dve kapsule od 500 miligrama ulja noćurka ili placebo svaki dan, ukupno šest nedelja. Istraživači su zatim uporedili valunge između ove dve grupe i otkrili da je oralno ulje noćurka smanjilo intenzitet napada toplote. Međutim istraživanja sprovedena nakon ovog nisu potvrdila dejstvo ulja na intenzitet javljanja valunga.

Istraživanja objavljena u časopisu International Journal of Cosmetic Science čak su pokazala da ulje noćurka može pomoći u strukturalnim i funkcionalnim promenama u tkivima kože kao što su crvenilo, čvrstoća, vlažnost i otpornost, što je značajno kod hroničnih upalnih stanja kože kao što su psorijaza, ekcem i različite vrste dermatitisa.

Neke studije pokazuju da ulje noćurka može dati dobre rezultate kod reumatoidng artritisa. Jedna studija koju je sproveo Arthritis Research UK merila je efekte ulja noćurka na 49 ljudi. Podaci su pokazali da 94% učesnika koji su dobili ulje noćurke prijavili su značajno poboljšanje simptoma povezanih sa bolešću, uključujući bol i jutarnju ukočenost. Kada se koristi ulje noćurka za simptome artritisa, može potrajati jedan do tri mjeseca da bi se pojavile koristi.

Boražina – čarobna plava lepotica

Boražina (Borago officinalis) je biljka karakterističnog zvezdastog cveta plavičaste boje iz porodice Boraginaceae. Potiče sa Mediterana ali se sada uzgaja širom Evrope i SAD. Rimljanima je bila poznata kao “biljka radosti”, pa su boražinu često koristili kao antidepresiv. U Srednjem veku bila je popularna za različita zapaljenja kože, protiv reumatizma i srčanih problema.

Ulje boražine

Ulje boražine se dobija hladnim ceđenem semana biljke i izvrstan je izvor omega 6 masnih kiselina. Kao i ulje noćurka, jedno je od tipičnih ulja koja svoju lekovitost duguju sastavu masnih kiselina. Sadrži gama-linolenske kiseline (17-25%), linolnu (oko 38%), oleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu. Ulje se uglavnom koristi za neurodermatitis i kao dodatak ishrani. U narodnoj medicini, list se koristi za kašalj i bolesti grla kao i za različita oboljenja bronhija a površinski se stavljao na kožu kako bi se smanjio otok. Tradicionalno se od svih vrlina boražine, često spominjalo kako uveseljava melanholičare, pesimiste i podiže raspoloženje. Terapeutski se može koristiti i kod reumatizma, kao kardiotonik i kod problema koji prate menopauzu. Zbog visoke koncentracije gama linolenske kiseline ispoljava povoljne efekte kod upalnih stanja posebno kože koja prate nedostatak ove omega 6 masne kiseline.

Značaj esencijalnih masnih kiselina

Esencijalne masne kiseline su nezasićene masne kiseline koje organizam nije sposoban sam da proizvodi odnosno sintetiše stoga se moraju unosti putem hrane. Esencijalne masne kiseline su neophodne za ljudsko zdravlje. Uz omega 3 masne kiseline i omega 6 masne kiseline igraju ključnu ulogu u funkciji mozga, kao i u normalnom rastu i razvoju. Svetska zdravstvena organizacija smatra esencijalne masne kiseline toliko važnim da, prema njihovim predlozima, nezasićene masne kiseline kod odraslih moraju iznositi 3% dnevno unetih kalorija, a za dojilje i decu 5%. U esencijalne masne kiseline spadaju:

  1. alfa-linolenska kiselina (ALA) – omega 3
  2. linolna kiselina (LA) – omega 6

Smatra se da je optimalan unos omega-3 i omega-6 masnih kiselina neophodan za očuvanje zdravlja.

Najvažnije omega 6 masne kiseline su:

  • linolna (LA),
  • gama linolenska (GLA),
  • arahidonska kiselina (AA).

LA se smatra esencijalnom masnom kiselinom koju čovekov organizam ne može da sintetiše pa je mora uneti putem hrane. Organizam proizvodi gama-linolensku kiselinu prvenstveno iz linolne kiseline određenim metaboličkim procesima (desaturacija). Medjutim u nekim situacijama i pod uticajem mnogobrojnih faktora ova konverzija može biti otežana. Upravo iz tih razloga gama linolenska kiselina se u odredjenoj meri može unositi preko biljnih ulja. Iz GLA sintetišu se prostaglandini PGE1 koji predstavljaju antiinflamatorne agense sa imunoregulatornim dejstvom  koji deluju vazodilatatorno, odnosno šire krvne sudove i na taj način snižavaju krvni pritisak, zatim utiču na sintezu holesterola, inhibišu fosfolipazu A2 i inhibišu agregaciju trombocita sprečavajući nastanak krvnih ugrušaka.

Gama linolenska kiselina (GLA) je veoma značajna za održavanje ravnoteže kompletnog organizma, upravo i kada se govori o normalnom odnosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju da bi omega 6 masne kiseline mogle povoljno da utiču na nivo holesterola i lipida u krvi, krvni pritisak, zdravlje kože i zglobova i u održavanju zdravlja hormonskog sistema.

Za pravilno funkcionisanje imunog sistema i kompletnog ljudskog organizma potreban je adekvatan odnos u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina. U našoj ishrani, generalno, ipak su više zastupljene omega 6, pa je često ovaj odnos poremećen na štetu omega 3 masnih kiselina. Međutim smatra se da ishranom ne unosimo dovoljno supstrata za stvaranje protivupalnih materija – prostaglandina, te da je odnos protivupalnih i upalnih materija često narušen. Kod nekih stanja, kao što su: moderan način života i stres, alkoholizam, gladovanje, atopijski dermatitis, maligna oboljenja, šećerna bolest, kardio-vaskularna oboljenja, povišen nivo holesterola, virusne infekcije, predmenstrualni sindrom (PMS) dolazi do poremećaja enzimskog sistema koji je odgovoran za stvaranje protivupalnih agenasa (prostaglandina). U takvim slučajevima dodatni unos biljnih ulja snabdeva organizam sa gama linolenskom kiselinom i omogućava vraćanje ravnoteže ovog enzimskog sistema. Vrlo rano je ustanovljeno da manjak esencijalnih masnih kiselina dovodi do upalnih promena na koži i zglobovima, kako kod ljudi tako i kod životinja. Stoga biljna ulja mogu pomoći kod upale zglobova i vezivnog tkiva, kod hroničnih upalnih procesa na koži poput psorijaze, ekcema i dermatitisa jer se upravo ova stanja povezuju sa smanjenim nivoom gama linolenske kiseline. Pokazalo se da omega-6 masnih kiselina, kao što su LA i GLA, podržavaju celokupnu hormonsku funkciju u telu. Tokom predmenstrualnog perioda (PMS), žene mogu da osete osetljivost dojki, nadutost, zadržavanje vode, razdražljivost, glavobolju – studija u časopisu Lipids pokazala je da ovi simptomi mogu biti redukovani primenom ulja noćurka.

                                                                                                       dr  med. Jelena Spasić

Reference:

https://draxe.com/evening-primrose-oil/

https://www.healthline.com/health/evening-primrose-oil#eczema

https://www.verywellhealth.com/the-benefits-of-evening-primrose-oil-89561

https://www.uofmhealth.org/health-library/hn-10007437#hn-10007437-uses

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1943500

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18492193

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23625331

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10617996

https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD002948.pub2/full

https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-evening-primrose/art-20364500

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/6350579

http://www.altmedrev.com/archive/publications/15/1/59.pdf

Koliko je ova objava bila korisna?

Kliknite na zvezdicu da biste ocenili!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj glasova: 0

Nema glasova do sada! Budite prvi koji će oceniti ovu objavu.

Kako vam je ovaj post bio koristan...

Pratite nas na društvenim mrežama!