0
(0)

Šigela je Gram „-“ fakultativno anaerobna, nepokretna bakterija u obliku štapića, koja ne stvara spore. Ova bakterija je dobila naziv po japanskom bakteriologu Kioši Šigi koji ju je 1897. godine otkrio.  Šigeloza je crevna bolest koja se javlja samo kod ljudi.

Postoje 4 podgrupe Šigela:

  • Shigella dysenteriae
  • Shigella flexneri
  • Shigella boydii
  • Shigella sonnei

Simptomi šigeloze

Šigeloza je crevna bolest koja se manifestuje:

  • dijarejom
  • bolom u stomaku
  • povišenom temperaturom

Šigeloza je infekcija koja se prenosi feko-oralnim putem, odnosno kada ruke, predmeti ili hrana dođu u dodir sa fecesom od ljudi koji su inficirani. Period inkubacije je od 1-7 dana, obično 1-3 dana. Najčešće oboljevaju deca od 1-10 godina.

Dijareja je u početku obilna i vrlo neprijatnog mirisa, a posle par dana se smanjuje po količini, tako da se na kraju stolica sastoji samo od krvi i sluzi. Bolovi u trbuhu se pojačavaju do crevnog pražnjenja a zatim uminu, ali se ubrzo ponovo javljaju.

Šigela (shigella) – dijagnoza i lečenje

Dijagnoza – infekcija se dijagnostikuje davanjem uzorka stolice na analizu. Šigela ne prodire u krv i ne širi se do drugih organa, zato se može izolovati jedino iz sveže stolice.

Lečenje: u lečenju šigeloze najvažnija je dobra nadoknada tečnosti i elektrolita, posebno kalijuma.

U našim krajevima dominiraju Shigella sonnei i flexneri, dok je Shigella dysenteriae česta u tropskim krajevima. Sh. sonnei zajedno sa Sh. flexneri uzrokuju 90% svih šigeloza.

Kako bi se izbegla infekcija šigelom, najvažnije je temeljno prati ruke vodom i sapunom, posebno pre konzumiranja hrane. Pored održavanja lične higijene, potrebno je održavanje ličnog životnog i radnog prostora, upotreba higijenski ispravne vode i sprečavanje zagađivanja životnih namirnica. Bolesnika treba propisno izolovati, kako se bolest ne bi širila. Posle preležane bolesti, ostaje slab i kratkotrajni imunitet. Zato je moguće ponovo dobiti infekciju izazvanu šigelom.

Oboljevanja od šigeloze su prisutna u čitavom svetu, a najviše u slabo razvijenim i nerazvijenim zemljama. Procenjuje se da 600 000 ljudi godišnje umre od šigeloze, 2/3 su deca mlađa od 10 godina. Epidemija se javlja usled loših higijenskih uslova i u prenaseljenim mestima. Osoba obolela od šigeloze je zarazna po okolinu za vreme akutne faze i sve dok su šigele prisutne u stolici, a to je obično 4 nedelje posle prestanka simptoma bolesti.

Od šigeloze mogu da obole osobe svih uzrasta, s tim što je klinička slika kod dece teža, dok je kod odraslih češća asimptomatska infekcija. Stare, iscrpljene i neuhranjene osobe su osetljivije i kod njih je smrtnost veća.

S obzirom na to da u našim krajevima najčešće Shigella sonnei izaziva crevnu infekciju od svih šigela, na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerziteta u Beogradu, urađeno je ispitivanje antimikrobne aktivnosti Probotanic ulja divljeg origana i ustanovljeno je da Probotanic ulje divljeg origana deluje inhibitorno na Sh. sonnei, što znači da u borbi protiv Sh. sonnei možemo uspešno koristiti Probotanic ulje divljeg origana.

Koliko je ova objava bila korisna?

Kliknite na zvezdicu da biste ocenili!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj glasova: 0

Nema glasova do sada! Budite prvi koji će oceniti ovu objavu.

Kako vam je ovaj post bio koristan...

Pratite nas na društvenim mrežama!