Probotanic ulje divljeg origana analizirano na Biološkom Institutu “Siniša Stanković” u Beogradu

 

Škotski bakteriolog Aleksandar Fleming 1928. godine pronašao je prvi antibiotik – penicilin. Zahvaljujući svom otkriću postao je nacionalni heroj jer se pronalazak antibiotika smatra jednim od najvećih otkrića u modernoj medicini. Mnoge do tada opasne bolesti postale su izlečive ali već 1944. godine prijavljena je prva rezistencija na penicilin. Preterano oduševljenje efektima antibiotske terapije dovelo je do njihove masovne i nekritične upotrebe, jednom rečju “zloupotrebe”.

To je stvorilo jedan ozbiljan problem koji svakim danom postaje sve veći – otpornost i neosetljivost mikroorganizama na njihovo dejstvo i narušavanje normalne, fiziološke flore našeg organizma.

Naučnici grozničavo traže nov način da se izbore sa bakterijskim infekcijama koje ponovo počinju da odnose mnoge ljudske živote jer bakterije sve manje reaguju na uobičajenu antibiotsku terapiju.

Prema rečima WHO ( Svetske zdravstvene organizacije ), veliki broj zaraznih bolesti u budućnosti bi mogao uzrokovati globalnu katastrofu, ako ovom problemu svi zajedno ne pristupimo „krajnje ozbiljno i odgovorno“.

Farmaceutska industrija već godinama pokušava da pronađe superiorni antibiotik koji bi rešio problem otpornih bakterija ali na žalost svaki nov pokušaj se završava neuspehom. Naučnici priznaju da nemaju odgovor kada su u pitanju otporne (rezistentne) bakterije.

Studije su pokazale da će u narednih 35 godina, usled otpornosti na antibiotike, u svetu prerano umreti oko 300 miliona ljudi, dok danas zbog istog uzroka godišnje život izgubi oko 700 hiljada ljudi, od kojih 50 hiljada u Evropi i SAD-u.

Po izveštaju Nacionalne referentne laboratorije za registrovanje i praćenje rezistencije bakterijskih sojeva, Srbija pripada evropskim zemljama sa najvišim procentom rezistentnih bakterija. To su: Acinetobacter spp. (otpornost – 47,94%), Klebsiella pneumoniae (23,04%), Escherichia coli (16,79%), Pseudomonas aeruginosa (12,20%), Staphilococcus aureus (55,51%),  Enterococcus spp.(36,43%), Streptococcuc pneumoniae (8,6%).

 

Da li priroda ima rešenje?

Otpornost  bakterija na antibiotike i razvoj mutiranih sojeva posledica je nekontrolisanog i prekomernog, a u mnogim situacijama i nepotrebnog korišćenja antibiotika. Veliki broj biljaka koje imaju snažna antibakterijska svojstva izgubila su se u senci medicinskih antibiotika i marketinških kampanja modernih lekova. Najbitnije je da mikroorganizmi ne mogu razviti rezistenciju na prirodne preparate i da njihova upotreba ne narušava normalnu floru našeg organizma.

Mnoge biljke u svom sastavu imaju antibiotske supstance koje deluju na bakterije ali jedna biljka se razlikuje po svojoj jačini i širokom spektru dejstva –  divlji origano.

Origanum minutiflorum u prirodi

Postoji preko 40 različitih vrsta origana i to dovodi do velike zabune kada se odnosi na njegovu primenu. Drugim rečima treba razlikovati komercijalni, pitomi origano koji mi poznajemo od divljeg origana koji se koristi u medicinske svrhe. Najjača sorta divljeg origana u prirodi je Origanum minutiflorum, endemska biljka koja isključivo raste u južnom delu Turske na Taurus planinama. Najvažniji aktivni sastojak ulja divljeg origana je karvakrol. Jako je važno da što je veći procenat karvakrola u origano ulju to je ulje cenjenije, kvalitetnije a samim tim i efikasnije.

Probotanic ulje divljeg origana je prirodno, 100% organskog porekla, čisto, nerazređeno, proizvedeno upravo od pomenute, najjače sorte koju je moguće naći u prirodi. U Probotanic ulju divljeg origana procenat karvakrola je preko 80%, što ga u stvari čini jedinstvenim na našim prostorima.

Probotanic ulje divljeg origana analizirano je na Biološkom Institutu “Siniša Stanković” iz Beograda i istraživanjem su potvrđena njegova antibakterijska i antigljivična svojstva.

Pročitajte kompletno istraživanje

Rezultati istraživanja su impresivni i potvrdili su da Probotanic ulje divljeg origana uspešno eliminiše i sprečava rast štetnih bakterija i gljivica koje dovode do najčešćih infekcija u ljudskom organizmu:

 

  • Streptococcus pyogenes
  • Streptococcus salivarius
  • Streptococcus sanguis
  • Staphylococcus aureus
  • MRSA
  • Proteus mirabilis
  • Pseudomonas aeruginosa
  • Bacillus cereus
  • Micrococcus flavus
  • Listeria monocytogenes
  • Salmonella typhimurium
  • Salmonella enteritidis
  • Salmonella infantis
  • Escherichia coli
  • Enterobacter cloacae
  • Enterococcus faecalis
  • Yersinia enterocolitica
  • Serratia marcences
  • Aspergillus niger
  • Aspergillus fumigatus
  • Aspergillus versicolor
  • Aspergillus ochraceus
  • Candida albicans
  • Candida krusei

 

 

Streptococcus pyogenes je gram pozitivni beta hemolitički streptokok grupe A i najčešći prouzrokovač infekcija kod ljudi. Infekcije izazvane ovom vrstom bakterije su upala nosa i ždrela, streptokokna angina, šarlah, upala bronha i pluća, crveni vetar i gnojne infekcije kože. Ukoliko se pravovremeno ne uspostavi dijagnoza i ne započne terapija može doći do komplikacija u vidu upale sinusa, srednjeg uva, upale moždanih ovojnica (meningitis), reumatske groznice i glomerulonefritisa.

 

Streptococcus viridans ili oralne streptokoke su alfa hemolitičke streptokoke, od kojih većina predstavlja deo normalne flore gornjih partija disajnih puteva. U usnoj duplji najčešće su: S. mutans, S. salivarius i S. sanguis.

Viridans streptokoke su odgovorne  za nastanak zubnog karijesa. Oralne streptokoke, kao i druge bakterijske vrste iz usne duplje, mogu produkovati velike količine kiselina iz ugljenih hidrata unetih hranom, što dovodi do demineralizacije zuba i započinjanja stvaranja karijesa, pri čemu se stvara pogodno tlo za nastanak upale desni i parodontopatije.

U 30-40% slučajeva viridans streptokoke mogu biti uzročnici i subakutnog bakterijskog endokarditisa, koji se obično javlja kod osoba sa oštećenim ili veštačkim srčanim zaliscima i oslabljenim imunitetom.

 

     Staphylococcus aureus naziva se još i zlatnom stafilokokom. Ono što ovu bakteriju čini jedinstvenom su brojni mehanizmi otpornosti (rezistencije) na antibiotike. Naime,  bakterija je stvorila brojne načine kako da se obrani od delovanja antibiotika što stvara probleme u lečenju infekcija koje ona izaziva. Stafilokoke najčešće dovode do upale sluznice nosa i grla, ušiju, sinusa, a neretko izazivaju i upalu pluća. Preko krvi i limfe mogu da izazovu i sekundarne infekcije poput osteomijelitisa, artritisa, meningitisa i endokarditisa, a posebno su u osetljive osobe sa smanjenim imunim odgovorom.

 

Proteus mirabilis je gram – negativna bakterija koja predstavlja deo normalne flore digestivnog trakta kod ljudi, međutim široko je rasprostranjena u prirodi, u zemljištu, vodi i namirnicama. Tipičan je predstavnik oportunističkih bakterija, odnosno bakterija koje dovode  do infekcija kod osoba kada je smanjen imunitet organizma. Najčešće izaziva urinarne infekcije, infekcije rana, meningitis i bolničke infekcije kao što su: pneumonija, absces pluća i infekcije mekih tkiva. Ukoliko  se pravrovremeno ne leči može dovesti do ozbiljnih komplikacija i sepse.

     Pseudomonas aeruginosa  je izrazito otporna gram – negativna bakterija, široko rasprostranjena u spoljnoj sredini. U malom broju je deo fiziološke mikroflore creva, a može se naći i na koži. U slučajevima poremećene ravnoteže u bakterijskoj flori creva, može da izazove enterokolitis (zapaljenje tankog i debelog creva) najčešće kod dece, sa visokim stepenom smrtnosti. Faktori koji doprinose nastanku oboljenja su : smanjeni imuni odgovor, dugotrajno lečenje antibioticima, kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima. Kod čoveka može da izazove različita oboljenja : infekcije oka, uha, infekcije respiratornog i urinarnog trakta, endokarditis, infekcije kože i rana. Kao komplikacija u pacijenata sa diajbetom i malignim bolestima kao komplikacija može nastati sepsa sa visokom stopom mortaliteta.

 

     Bacillus cereus je gram pozitivna bakterija koja se nalazi svuda u prirodi. Najčešće izaziva alimentarne intoksikacije koje se odlikuju mučninom, povraćanjem i dijarejom. Trovanja su najčešće povezana sa hranom koja se sprema od pririnča, žitarica, povrća, mesa i dr. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom može prouzrokovati bakterijemiju, sepsu, endokarditis ili meningitis. Kod intravenskih narkomana se takođe može javiti sepsa jer je visok procenat „uličnih doza“ heroina kontaminiran sporama ove bakterije.

 

     Listeria monocytogenes je gram pozitivna, slabo patogena bakterija koja može da preživi i na temperaturi od 4 stepena, što znači da čuvanje hrane u frižideru nema značajno dejstvo na sprečavanju rasta ove bakterije. Prenosi se kontaminiranom hranom, preko mleka, kongenitalno, vazdušnim putem, preko oštećene sluznice usta. Listeria monocytogenes može dospeti u hranu preko zemljišta ili vode, a životinjski nosioci ove bakterije mogu biti izvor kontaminacije mesnih i mlečnih proizvoda. Istraživanja pokazuju da je oko 20 puta povećana verovatnoća da će žene u trudnoći oboleti od listerioze nego druge, zdrave odrasle osobe. Infekcija deteta nastaje intrauterino ili za vreme porođaja kontaktom sa sekretom genitalnih organa majke. Kako je listeria slabo patogena kod odraslih se javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom (dijabetes, alkoholizam, ciroza jetre, bolesti limforetikularnog sistema i kod imunodeficijencija). I kod odraslih i kod dece najčešće dovodi do gnojnog meningitisa ili meningoencefalitisa, dok kod novorođenčadi često poprima septikemični oblik. Listerioza se može javiti i kao gnojna angina, gnojni konjuktivitis, infekcije kože i urinarnog trakta.

 

    Salmonella spp predstavljaju tipične patogene, gram negativne, crevne bakterije. Prirodni rezervoar i izvor zaraze su domaće životinje, ptice i oboleli ljudi. Osnovni put prenošenja infekcije je preko kontaminirane hrane ( meso, mesni produkti, jaja, mleko, mlečni proizvodi, riba). Mehanizam širenja infekcije je fekalno – oralni tj. preko prljavih ruku i usled nehigijene. Najčešće dovode do enterokolitisa, međutim neke vrste mogu da dovedu i do septikemije sa fokalnim infekcijama ( osteomijelitis, meningitis, pneumonija, apscesi pojedinih organa ). Najteža infekcija izazvana vrstama S. typhi i paratyphi je trbušni tifus.

 

     Escherichia coli je gram negativna bakterija koja pripada normalnoj crevnoj flori čoveka i  životinja. Može izazvati infekcije gastrointestinalnog ( enterokolitis), urogenitalnog trakta ( cistitis, uretritis, pijelonefritis ),meningitis ( kod novorođenčeta ) i pneumoniju. E. coli često izaziva i infekcije žučne kese i žučnih puteva. Može uzrokovati i upalu slepog creva, upalu potrbušnice, gnojne upale kože i rana. Bakterije E. coli mogu s mesta primarne lokalizacije prodreti u krv i izazvati sepsu. Ova baktrerija je  takođe oportunistički patogen koji uzrokuje bolest u pacijenata čiji su odbrambeni mehanizmi oštećeni nekom drugom bolešću (npr. karcinom, dijabetes ili ciroza) ili u onih koji su lečeni kortikosteroidima, zračenjem ili antibiotskom terapijom.

 

    Enterobacter cloacae  je gram negativni bacil koji izaziva infekcije u slučaju prolaznog ili trajno smanjenog imuniteta domaćina. Najčešće dovodi do infekcije urinarnog trakta, mada nisu retke ni primarne ili sekundarne infekcije respiratornog sistema. Poslednjih godina postaje sve značajniji uzročnik bolničkih  infekcija naročito kod imunodeficijentnih pacijenata (sa oslabljenim imunim odgovorom) i na odeljenjima za lečenje opekotina.

 

     Enterococcus faecalis je gram pozitivni, nehemolitički streptokok grupe D. Normalno se nalazi u crevima čoveka i životinja i izuzetno je otporna na nepovoljne uslove spoljašnje sredine. Može uzrokovati piogene (gnojne) infekcije, bakterijski endokarditis i infekcije urinarnog trakta (prostatitis), a u nekim slučajevima može dovesti i do sepse.

 

     Yersinia enterocolitica je gram negativna bakterija koja se primarno nalazi kod divljih i domaćih životinja (svinje, ovce, krave i dr) koje su izvor zaraze. Infekcija nastaje preko kontaminirane hrane (meso, mleko, zeleno povrće), koja nije prethodno termički obrađena. Pored toga, može da se prenese preko kontaminiranih ruku posle kontakta sa domaćim životinjama. Dovodi do infekcije gastrointestinalnog trakta u vidu enterokolitisa dok se u komplikovanim slučajevima može razviti i sepsa, pri čemu su zahvaćeni pluća, mozak, koštani sistem i drugi organi.

 

     Serratia marcences je gram negativni bacil koji  pretežno živi u vodi i zemljištu. Putem različitih namirnica i vode za piće dospeva u digestivni trakt. Na sluzokoži nosa, ždrela i debelog creva može se zadržati određeno vreme ne izazivajući nikakve znakove oboljenja (prolazna kolonizacija).Pripada grupi oportunističkih bakterija i oboljenja izaziva pretežno kod osoba sa smanjenom odbrambenom sposobnošću. Pored toga, poslednjih godina, postaje značajan uzročnik bolničkih infekcija. Kateterizacija, hirurški zahvati, tretman opekotina i dugotrajna antibiotska terapija mogu dovesti do infekcije. Prema rezultatima epidemioloških studija  S.marcescens se najčešće opisuje kao izazivač urinarnih infekcija i infekcija rana (povrede, hirurški zahvati, opekotine). Takođe može biti uzročnik pneumonije, endokarditisa, meningitisa i sepse.

 

     Gljivice roda Aspergillus su  široko rasprostranjene u prirodi: rastu na opalom lišću, u skladištima žita, stajskom đubrivu, senu, u drugim materijama biljnog porekla, a često su i sastojak fiziološke flore u ustima. Spore aspergilusa mogu se naći na tlu i u vazduhu tokom cele godine i u disajne organe dospevaju udisanjem. Uprkos tome bolest se ne javlja često jer je zahvatanje pluća skoro uvek povezano sa smanjenim imunološkim sposobnostima. Plućna aspergiloza najčešće je gljivično oboljenje pluća i nastaje usled neke prethodno postojeće bolesti kao što su tuberkulozne kaverne, bronhiektazije, apsces pluća, plućne ciste, emfizemske bule ili karcinom sa šupljinom. Alergijska bronhoplućna aspergiloza odlikuje se napadima astme koji su otporni na lečenje kao i iskašljavanjem sputuma sa mrkim čepovima, u kojima se mogu naći prouzrokovači. Sekundarna plućna aspergiloza obično se ispoljava kod  osoba s napred navedenim teškim oboljenjima koja su praćena smanjenom odbrambenom sposobnošću organizma, kao i prilikom terapije antibioticima, kortikosteroidima i imunosupresivnim lekovima. Često je progresivna i fatalna, osim pluća može da zahvati i druge organe.

 

     Gljivice iz roda Candida ( C. albicans i  C. krusei, ) se normalno nalaze u crevima i na koži čoveka. Pre svega naseljavaju tople, vlažne, mračne šupljine ljudskog tela ali mogu migrirati i na druga mesta u našem organizmu. Najpoznatija iz roda Candida je Candida albicans ( u slobodnom prevodu “bela kandida“ jer stvara bele, siraste kolonije ) i najčešći je izazivač gljivičnih oboljenja kože, usne duplje, noktiju i unutrašnjih organa. Do infekcije odnosno kandidijaze dolazi u slučaju pada imuniteta, nakon dugotrajne upotrebe nekih lekova ( antibiotika, kortikosteroida, imunosupresiva, kontraceptivnih tableta ), kod previše česte upotrebe alkalnih sapuna, alkohola, nošenja neadekvatnog veša, usled stresa, neuhranjenosti ili prekomerne upotrebe namirnica bogatih šećerom a često je pratilac i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, oboljenja štitne žlezde, Kušingova i Adisonova bolest, različite vrste tumora i druga stanja sa smanjenim imunim odgovorom. Kandida može izazvati infekcije na različitim mestima u našem organizmu : u usnoj šupljini i ždrelu, na jeziku, u nosu, u bronhijama, u plućima, u digestivnom traktu , u urinu, u ušima, u genitalnim organima, spolja na koži, na noktima, stopalima.

    

     ****************

Na Biološkom Institutu “Siniša Stanković” u Beogradu, urađeno je poređenje Probotanic ulja divljeg origana sa najčešće korišćenim komercijalnim antibioticima (*) i antimikoticima (*).
* – komercijalni nazivi lekova ovde nisu objavljeni, ali se nalaze u ustraživanju

 

Probotanic ulje divljeg origana pokazalo je bolju antibakterijsku aktivnost od streptomicina i delovao je jačim antibakterijskim potencijalom od amoxicillina – najčešće korišćenog antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Utvrđeno je da je preparat delovao na sve ispitivane bakterije u veoma niskim koncentracijama, čak i na one najotpornije, među kojima su Pseudomonas aeruginosa i Escherichia coli, koje važe za najotpornije i najrezistentnije bakterije.

Pročitajte kompletno istraživanje

Na grafikonu je prikazana minimalna inhibitorna koncentracija ulja divljeg origana i antibiotika. To je ona koncentracija koja je potrebna da spreči dalji rast odnosno razmnožavanje mikroorganizama. Probotanic ulje divljeg origana, kao snažan prirodni “antibiotik”, pokazao je izuzetnu efikasnost protiv Streptococcus pyogenes – a, bakterije koji je načešći prouzrokovač infekcija kod ljudi i u čijoj je terapiji prvi lek izbora antibiotik iz grupe penicilina. Iz priloženog se vidi da je potrebna mnogo veća koncentracija sintetičkog preparata od ulja divljeg origana da spreči rast a potom i eliminiše pomenutu bakteriju. U istraživanju je analizirano dejstvo ulja divljeg origana na meticilin rezistentni Staphylococcus aureus ( MRSA ) – mutirani oblik bakterije Stafilokoke koja je nastala nakon široke primene antibiotika, i potvrđeno je da niska koncentracija Probotanic ulja divljeg origana potrebna da se zaustavi infekcija izazvana jako otpornom bakterijom, dok su antibiotici ostali u senci ulja divljeg origana.

 

Mnogi antibiotici korišćeni u istraživanju pokazali su neefikasnost zbog otpornih sojeva mikroorganizama.

U veoma niskim koncentracijama ulje divljeg origana delovalo je inhibitorno i fungicidno na sve testirane gljivice i pokazalo znatno jači antigljivični efekat od sintetičkih lekova.
Uzimajući u obzir da je poslednjih godina učestalost otpornosti mikroorganizama na postojeće sintetičke preparate sve veća, kao i toksičnost komercijalnih proizvoda na humane ćelije, javlja se potreba za prirodnim preparatima koji nemaju štetnog efekta na zdravlje ljudi.

Kako bi se smanjio i zaustavio rastući trend “zloupotrebe” antibiotika, neophodno je njihovu primenu svesti na najmanju moguću meru, kada je to zaista neophodno i okrenuti se prirodi.

Probotanic ulje od divljeg origana je biljni preparat  sa dokazanom efikasnošću, bezbednošću i kvalitetom po kojima se može naći rame uz rame sa bilo kojim sintetičkim preparatom.

Priroda je najjednostavnije rešenje jer neke sasvim skromne i zanemarene biljke na potpuno prirodan način imaju imuno stimulatorni efekat, pojačavaju odbrambene snage našeg organizma, eliminišu slobodne radikale i imaju sposobnost da nadjačaju i vrlo snažne infekcije.

 

 

dr med. Jelena Spasić