Zdrava ishrana i fitoestrogeni – ključ za prevenciju raka dojke

Naučno je potvrđeno da su žene koje konzumiraju više mesa i mesnih preradjevina podložnije ovom opakom oboljenju. Stoga se njegova pojava umnogome može sprečiti jelovnikom bogatim izoflavonoidima, vlaknima i omega – 3 masnim kiselinama.

Dok je 1950. godine samo jedna od 20 žena obolevala od raka dojke, danas se taj odnos popeo na jedan prema osam, iako se svakodnevno na različite načine apeluje na svest žena o značaju prevencije. Mnogo je činilaca koji utiču na pojavu ove bolesti, ali utvrđeno je da porodična anamneza i ishrana zauzimaju značajno mesto. Medicinski je dokazano da duže uzimanje ženskog hormona estrogena, zbog rane menopauze ili pak kasnijeg ulaska u klimaks, povećava šanse za obolevanje od raka dojke. U rizičnu grupu spadaju i žene koje nikada nisu rađale, a sve je više dokaza da su one koje jedu dosta mesa i mesnih prerađevina podložnije obolevanju od ove opake bolesti. Pretpostavlja se da je to zbog hormona kojima se poboljšava kvalitet mesnih proizvoda, a koji stimulišu proizvodnju estrogena.

Uticaj hormona

Rak dojke je hormonski zavisan, kao i rak materice i jajnika, što znači da višak ženskog hormona estrogena može da podstakne rast tumora. Estrogen i progesteron obično su u ravnoteži, ali kada se količina estrogena poveća ili nivo progesterona smanji, dolazi do njihovog disbalansa poznatog kao estrogenska dominacija.

Neki naučnici smatraju da prekomerno lučenje estrogena u mlađim godinama može uzrokovati rak u kasnijem periodu života. Prema tome, antiestrogena ishrana u mladosti može biti veoma važna preventiva raka dojke.

S obzirom na to da je estrogen faktor rizika za pojavu raka dojke tokom celog života, ishrana i drugi faktori prevencije kao što su redovne lekarske kontrole, od presudnog su značaja i u periodu premenopauze i postmenopauze.

Značaj fitoestrogena

Dokazano je da fitoestrogeni ( biljni estrogeni ) blokiraju aktivnost suvišnog estrogena u organizmu. Dele se na tri velike grupe : izoflavonoide, lignane i kumestanine. Izoflavonoida ima u mahunarkama posebno soji, sočivu, grašku i pasulju. Lignane sadrže žitarice, voće i povrće ( najviše ih ima u semenkama lana, pšenici, ječmu, hmelju, pirinču ), dok su kumestaninima bogate klice, odnosno mladi izdanci mahunarki i žitarica. Biljnim estrogenima bogati su i fenel ( morač ), kelj, karfiol, brokoli… Osim toga što deluju preventivno na rak dojke, fitoestrogeni su izuzetno korisni i u prevenciji i izlečenju ženskih tegoba izazvanih padom estrogena kao što su osteoporoza, kardiovaskularne bolesti i tegobe koje prate žene u periodu menopauze.

Ishrana i dodaci

Jedan od najznačajnijih koraka u prevenciji raka dojke jeste izbegavanje hrane bogate životinjskim mastima, uz konzumiranje većih količina voća, povrća, mahunarki, naročito soje, semenki i žitarica. Veće količine vlakana iz pomenute hrane pomažu debelom crevu da izbaci suvišni estrogen, dok s druge strane, mala količina vlakana i veća količina gvožđa iz crvenog mesa i mesnih prerađevina mogu da oštete zdrave ćelije i ubrzavaju širenje raka. Neke namirnice kao što je ulje fenela ( komorača ), soja, tofu ( sir od soje ), obiluju izoflavonoidima i fitoestrogenima i neutrališu štetna dejstva estrogena. Značajnu ulogu u borbi protiva raka dojke imaju i omega – 3 masne kiseline, kojima su bogate pšenične klice i ulje pšeničnih klica. Iz klica koje se nalaze u zrnu pšenice, cedi se veoma vredno i hranljivo biljno ulje bogato nezasićenim masnim kiselinama ( do 60 % ! ), naročito omega – 3 i omega – 6 masnim kiselinama. Takođe, omega 3 – masnim kiselinama bogato je i laneno seme, jezgrasto voće ( orasi, bademi ), morska riba ( losos, tuna, sardina, skuša… ). Oko 200g pšeničnih vlakana dnevno može značajno da poboljša eliminaciju viška estrogena preko debelog creva.

Važno je pomenuti i ulogu vitamina D, jer su neka naučna istraživanja potvrdila da starije žene koje imaju manjak ovog vitamina češće obolevaju od raka dojke. Najbolji izvor vitamina D jesu masna morska riba koja istovremeno sadrži i veliku količinu omega – 3 masnih kiselina. Jegulja je najbogatiji izvor ovog vitamina a veoma često je zastupljena u ishrani Japanaca, čije žene retko obolevaju od kancera dojke. U nekim slučajevima potrebno je unositi i suplemente vitamina D, ali nikako bez konsultacije sa lekarom.

Šta treba izbegavati ?

Na prvom mestu „ zabranjenih “ supstanci jesu cigarete i alkohol, koje su mnoga medicinska istraživanja dovela u vezu sa raznim oblicima raka, uključujući i maligni tumor dojke. Rezultati studija pokazali su da samo 2 – 3 alkoholna pića dnevno povećavaju izglede za pojavu ove vrste kancera i to za čak 50 posto. Ovo naročito važi za osobe koje u porodičnoj istoriji imaju rak dojke. Osim toga, poznato je da estrogen predstavlja faktor rizika, te zato treba izbegavati masnu hranu koja povećava nivo ovog hormona u organizmu. Posebno se treba kloniti mesnih prerađevina ( viršle, paštete, kobasice, salame… ), margarina i drugih zasićenih masti, namirnica koje sadrže šećer i belo brašno. Takođe, upotrebu kafe neophodno je svesti na minimum. Još jedna od mera predostrožnosti jeste izbegavanje nepotrebnog izlaganja X – zracima i ostalim oblicima radijacije. Treba povesti računa o upotrebi grudnjaka. Preporučljivo je da se ne nosi duže od 12 sati dnevno i da ne bude suviše tesan kako ne bi blokirao limfnu drenažu koja ima za cilj izbacivanje štetnih materija iz ćelija dojki.

IZVOR : Top zdravlje

Više informacija o proizvodu Ulje fenela možete dobiti na adresi : https://www.probotanic.com/proizvod/ulje-fenela/#more-977