UV zračenje i UV indeks: šta su UV zraci i kako se zaštititi od sunca

Kratak odgovor: UV zračenje (ultraljubičasto zračenje) je nevidljivi deo sunčevih zraka: do tla stižu UVA i UVB zraci, a UVC zadržava atmosfera. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (SZO) svrstava ga među dokazane uzročnike raka kože, a izaziva i opekotine, starenje kože i oštećenja očiju [1][4]. Jačinu UV zračenja pokazuje UV indeks: na vrednostima od 0 do 2 zaštita obično nije potrebna, a od 3 naviše potražite hlad, nosite odeću, šešir i naočare i nanosite kremu za sunčanje [3]. Bezbedan ten ne postoji – preplanulost je znak da je koža već oštećena [2].

Sunce je izvor svetlosti i toplote, a uz pomoć sunčevih zraka koža stvara i vitamin D. Ipak, isti zraci Sunca koji nas greju nose i nevidljivo UV zračenje, čije se dejstvo na koži sabira tokom celog života. Ovo je prvi deo serije „Sve što treba da znate o Suncu, sunčanju i zaštiti od UV zračenja“: ovde saznajete šta su UV zraci, kako da čitate UV indeks, zašto je UV zračenje štetno i kako da se zaštitite, po aktuelnim preporukama SZO, Američke akademije za dermatologiju (AAD) i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. U drugom delu serije pišemo o vitaminu D, a u trećem delu o kremama za sunčanje.

UV zraci: šta je UV zračenje i koje vrste postoje?

UV zračenje je nevidljivi deo sunčeve svetlosti, talasnih dužina od 100 do 400 nanometara, koji se deli na UVA, UVB i UVC zrake [3]. Sunčevi zraci koji stignu do tla su otprilike polovinom vidljiva svetlost, oko 45% infracrveno (toplotno) zračenje, a samo oko 5% UV zračenje – ali upravo UV deo je odgovoran za najteže posledice po kožu i oči [6]. UV zrake ne vidimo i ne osećamo kao toplotu, pa ni temperatura vazduha nije dobar pokazatelj: i oblačnog dana UV zračenje može biti jako [2].

Vrsta	Talasna dužina	Da li stiže do tla?	Dejstvo na kožu
UVA	315–400 nm	da – čini oko 95% UV zračenja na tlu [7]	prodire duboko, do dermisa; stvara slobodne radikale, ubrzava starenje kože i doprinosi raku kože [2][5]
UVB	280–315 nm	delimično – oko 90% zadrže ozon i atmosfera, pa na tlu čini oko 5% UV zračenja [3][7]	uglavnom ostaje u pokožici; glavni je uzrok opekotina i direktno oštećuje DNK [2][5]
UVC	100–280 nm	ne – potpuno ga upijaju ozon i atmosfera [3]	sa Sunca ne stiže do kože

Ozonski omotač u stratosferi zadržava sve UVC zrake i najveći deo UVB zraka; što je ozona manje, to više UV zračenja stiže do tla [1][6]. Za razliku od rendgenskih i gama zraka, sunčevo UV zračenje spada u nejonizujuće zračenje, kao i vidljiva svetlost [6] – ali i tako ima dovoljno energije da direktno ošteti DNK u ćelijama kože [5].

UVA i UVB zraci: koja je razlika?

UVB zraci imaju više energije, ali ih većina ostane u pokožici (epidermisu): oni su glavni uzrok crvenila i opekotina i direktno oštećuju DNK u ćelijama kože [2][5]. UVA zraka ima mnogo više, prodiru dublje, do dermisa, gde stvaraju slobodne radikale i oksidativno oštećenje DNK, ubrzavaju starenje kože i takođe doprinose nastanku raka kože [2][5]. Zato kremu za sunčanje birajte sa oznakom „širokog spektra“, koja štiti i od UVA i od UVB zraka [9].

UV zračenje po satima: kada su sunčevi zraci najjači?

UV zračenje je najjače kada je Sunce najviše na nebu – leti, oko podneva i kada nema oblaka [3]. Prema vodiču SZO, najviše UV zračenja stiže u četiri sata oko sunčevog podneva [3]. U Srbiji je leti, po letnjem računanju vremena, sunčevo podne oko 12.30–12.45, pa je UV zračenje najjače otprilike od 10.30 do 15 časova. Institut Batut savetuje da boravak na suncu izbegavate od 10 do 17 časova, a ako volite da se sunčate, da to činite rano ujutru i pred zalazak Sunca, kada su sunčevi zraci kosi i opasnost od oštećenja kože manja [11].

Šta još pojačava UV zračenje?

• Oblaci: kroz tanak sloj oblaka prolazi više od 90% UV zračenja, pa i oblačnog dana možete da izgorite [3].
• Nadmorska visina: na svakih 1.000 metara UV zračenje je jače za 10–12% [3].
• Odbijanje od podloge: svež sneg odbija do 80% UV zračenja, suvi pesak na plaži oko 15%, a morska pena oko 25% [3].
• Voda: na dubini od pola metra UV zračenje ima još 40% jačine koju ima na površini, pa ni kupanje ne štiti od opekotina [3].
• Hlad: smanjuje UV zračenje za polovinu ili više, ali ne potpuno [3].
• Pravilo senke: „Gledaj svoju senku – kada je senka kratka, potraži hladovinu!“ [11]

Šta je UV indeks i šta znače njegove vrednosti?

UV indeks (engl. UV index) je mera jačine sunčevog UV zračenja na tlu, koju su zajednički razvile SZO, Svetska meteorološka organizacija, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja [3]. Vrednosti počinju od 0 i nemaju gornju granicu: što je UV indeks veći, to je veća opasnost od oštećenja kože i očiju i to oštećenje brže nastaje [3]. Zaštita od sunca potrebna je čim UV indeks dostigne 3 [1][11]. Vrednosti se dele u pet kategorija, sa preporukama SZO [3][12]:

UV indeks	Kategorija	Šta da radite
0–2	nizak	zaštita obično nije potrebna, napolju možete bezbedno da boravite
3–5	umeren	zaštita je potrebna: oko podneva potražite hlad, obucite majicu, stavite šešir i nanesite kremu za sunčanje
6–7	visok	zaštita je potrebna: hlad oko podneva, majica, šešir, naočare i krema za sunčanje
8–10	vrlo visok	dodatna zaštita: izbegavajte boravak napolju oko podneva i obavezno potražite hlad; majica, krema i šešir su obavezni
11+	ekstremno visok	dodatna zaštita, kao kod vrlo visokog UV indeksa

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavljuje prognozu UV indeksa za naredna tri dana za tridesetak mesta u Srbiji, među kojima su Beograd, Novi Sad, Niš i Kopaonik [12]. Za svaki dan objavljuje se jedna vrednost, a po preporuci SZO to je najviši dnevni UV indeks, koji se dostiže oko sunčevog podneva; ako vas zanima UV indeks za Beograd po satima, računajte da je ujutru i kasno popodne niži [3]. SZO savetuje da se uz UV indeks ne objavljuje „vreme do opekotine“ ni „bezbedno vreme za tamnjenje“, jer to pogrešno navodi na zaključak da postoji bezbedna doza izlaganja [3] – zato ne postoji pouzdana tablica koliko minuta smete na suncu pri određenom UV indeksu.

Zašto je UV zračenje štetno?

UV zračenje oštećuje DNK u ćelijama kože i dokazano izaziva rak kože. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je 2009. potvrdila da je sunčevo zračenje kancerogeno za ljude (grupa 1) i u istu grupu svrstala celokupno UV zračenje (UVA, UVB i UVC) i solarijume [4]. UV zračenje je najvažniji faktor rizika za rak kože na koji sami možemo da utičemo [5].

Prema SZO, 2020. godine u svetu je dijagnostikovano više od 1,5 miliona slučajeva raka kože, a prekomerno UV zračenje izazvalo je oko 1,2 miliona novih nemelanomskih karcinoma kože i 325.000 melanoma [1]. U Srbiji je 2020. godine od malignih tumora kože obolelo 2.533 osobe, a umrlo 205 [11].

Opekotine od sunca

Opekotine od sunca su najvidljivija posledica prekomernog izlaganja, a njihov glavni uzrok su UVB zraci [2]. DNK u ćelijama kože može da se ošteti i pre nego što koža pocrveni, a česte opekotine u detinjstvu i adolescenciji ozbiljno povećavaju rizik od melanoma [2]. Šta da radite kada izgorite i šta ne treba mazati na opečenu kožu, pročitajte u tekstu o letovanju i prvoj pomoći kod opekotina od sunca.

Starenje kože

I UVA i UVB zraci ubrzavaju starenje kože, pa se govori o fotostarenju: koža vremenom postaje tanja, javljaju se bore i tamne fleke [2][5]. To je postepen i nepovratan proces [2], zbog čega se svakodnevna zaštita od sunca navodi kao prvi korak i u tekstu o zatezanju kože prirodnim putem.

Rak kože

Postoje tri glavna tipa raka kože: bazocelularni karcinom je najčešći, skvamocelularni drugi po učestalosti, a melanom je najređi, ali najopasniji i odgovoran je za većinu smrtnih ishoda od raka kože [2]. Procenjuje se da je UV zračenje uzrok oko 65% melanoma i 90% nemelanomskih karcinoma kože [5]. Najugroženiji su ljudi svetle puti koji lako izgore (tipovi kože I i II): kod njih se javlja više od 90% nemelanomskih karcinoma kože [3]. Dermatolozi savetuju redovan samopregled kože [9], a ako primetite mladež koji menja oblik, boju ili veličinu, ili ranicu na koži koja ne zarasta, javite se dermatologu.

Kako UV zračenje deluje na oči?

UVB zraci se potpuno upijaju u rožnjači i sočivu, a mali deo UVA zraka stiže do mrežnjače; oko deteta je osetljivije na UV zračenje [2]. Kratko, jako izlaganje izaziva upalu rožnjače i vežnjače (fotokeratitis i fotokonjunktivitis), poznatu i kao „snežno slepilo“, a dugotrajno doprinosi nastanku katarakte i pterigijuma, izrasline tkiva koja može da prekrije deo rožnjače [1][2]. U svetu je oko 15 miliona ljudi slepo zbog katarakte, a kod oko 10% njih uzrok može biti UV zračenje [1]. UV zračenje osim toga slabi imunološki odgovor organizma [2].

Da li je preplanuli ten zaštita od sunca?

Ne. Prema SZO, „zdrav ten“ ne postoji: preplanulost je znak da je koža već oštećena i da pokušava da se zaštiti, a ten pruža zaštitni faktor od svega 2 do 4 [2]. Tamnjenje je deo odgovora kože na oštećenje ćelija i DNK [5]. Melanin, pigment koji koža tada stvara, delimično upija UV zrake [5], ali ni tamnija koža nije otporna na štetno dejstvo UV zračenja, naročito kada su u pitanju oči i imunitet [3].

Ni solarijum nije bezbedna zamena za sunce: IARC ga svrstava u grupu 1, zajedno sa sunčevim zračenjem [4], a rizik od melanoma raste za 75% kod onih koji solarijum počnu da koriste pre 35. godine [5]. SZO zato savetuje da se solarijumi ne koriste [1].

Koji UV je najbolji za sunčanje?

Iskren odgovor glasi: ne postoji UV indeks pri kome je tamnjenje bezbedno, jer ten nastaje tek kada UV zračenje ošteti kožu [2][5]. Ako pitate koji je najbolji UV indeks za sunčanje u smislu najmanjeg rizika, to je nizak UV indeks, od 0 do 2: tada je, prema SZO, rizik mali i za ljude svetle puti, pa zaštita obično nije potrebna [3]. Leti je UV zračenje najslabije rano ujutru i pred zalazak Sunca, kada su sunčevi zraci kosi, pa Institut Batut sunčanje u to doba smatra najbezbednijim [11].

• Ne sunčajte se „do crvenila“: crvenilo znači da je doza UV zračenja već bila prevelika, a DNK se oštećuje i ranije [2].
• Krema ne produžava sunčanje: krema za sunčanje ne služi da biste duže ostali na suncu [3][11].
• Za vitamin D nije potreban ten: doze UV zračenja koje izazivaju tamnjenje daleko su veće od onih koje su potrebne da koža stvori vitamin D [5].
• Preplanuli izgled bez sunca: ako želite ten, dermatolozi predlažu preparat za samotamnjenje, uz kremu za sunčanje [9].

Sunčanje i vitamin D: koliko sunca je dovoljno?

Male količine UV zračenja su korisne, jer koža uz pomoć UVB zraka stvara vitamin D [1][5]. Prema SZO, dovoljno je da lice, šake i ruke izložite suncu dva do tri puta nedeljno, upola kraće nego što bi bilo potrebno da nezaštićena koža izgori [2]. Zašto je vitamin D važan, pročitajte u drugom delu serije, o vitaminu D.

Zaštita od UV zračenja: kako se pravilno zaštititi?

Najbolja zaštita od štetnih zraka Sunca su hlad i odeća, a krema za sunčanje štiti delove tela koje odeća ne pokriva [1][3]. Kada je UV indeks 3 ili viši, primenite sve mere zajedno [1][3]:

• Hlad: od 10 do 17 časova birajte hlad, a boravak na suncu ostavite za rano jutro i kasno popodne [11].
• Odeća i šešir: lagana odeća od prirodnih materijala svetlih boja koja pokriva telo i šešir širokog oboda, koji štiti oči, lice, uši i vrat; mokra majica štiti znatno slabije [1][11].
• Naočare za sunce: obavijajućeg oblika, sa zaštitom od 99 do 100% UVA i UVB zraka [1].
• Krema za sunčanje: širokog spektra (UVA i UVB), sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili većim i otporna na vodu [9]. Nanesite je obilno pre izlaska na sunce i ponavljajte na svaka dva sata, kao i posle kupanja, znojenja ili brisanja peškirom; tanak sloj znači i slabiju zaštitu [9][11].
• I kada je oblačno ili hladno: UV zraci prolaze kroz oblake, a voda, pesak i sneg ih odbijaju, pa je zaštita potrebna i oblačnog dana, i zimi na snegu [3][9].
• Bez solarijuma: veštačko tamnjenje povećava rizik od raka kože [1].

Krema za sunčanje zaista smanjuje rizik: u randomizovanoj studiji u Australiji odrasli koji su od 1992. do 1996. godine svakodnevno nanosili kremu na glavu i ruke imali su deset godina kasnije upola manje novih melanoma (11 prema 22) od onih koji su je koristili po sopstvenom nahođenju [8]. Kako se biraju kreme i koliko su bezbedni UV filteri, pročitajte u trećem delu serije: Da li nas kreme za sunčanje zaista štite?

Deca i bebe na suncu

Deca su posebno osetljiva na UV zračenje, a preterano izlaganje suncu u detinjstvu doprinosi raku kože kasnije u životu [1]. Bebe mlađe od 6 meseci držite u hladu, u laganoj odeći dugih rukava i nogavica; kremu za sunčanje im nanesite samo ako hlad i odeća nisu mogući, i to u maloj količini [10]. Institut Batut savetuje da i mala deca, do treće godine, uvek budu u hladu [11].

Nega kože posle sunca: šta preporučuje Probotanic?

Biljna ulja nemaju deklarisan zaštitni faktor i ne zamenjuju kremu za sunčanje, ali su odličan izbor za negu kože tokom leta i posle boravka na suncu. Probotanic ulje jojobe je hladno ceđeno, nerafinisano ulje jojobe (Simmondsia chinensis) za spoljašnju upotrebu, namenjeno nezi kože, kose i noktiju. Prema uputstvu sa pakovanja, za negu tela malu količinu ulja nanesite na čistu i vlažnu kožu, na primer posle tuširanja, laganim pokretima od periferije ka srcu, a za negu lica dva puta dnevno nanesite 4–5 kapi na čistu i vlažnu kožu i lagano umasirajte. Kod opekotina od sunca prvo rashladite i smirite kožu, kako je opisano u prvoj pomoći.

Zašto je ulje jojobe po sastavu blisko prirodnom loju kože i kako ga kombinovati sa uljem lešnika, pročitajte u tekstu Ulje jojobe i ulje lešnika: za šta su dobri i kako se koriste. Ako koristite Probotanic ulje crnog kumina, imajte na umu napomenu sa pakovanja: ulje je blago fototoksično, pa se tokom tretmana ne izlažite sunčevoj svetlosti ni solarijumu – kuru planirajte za period kada ne idete na sunčanje.

Izvori

1. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Ultraviolet radiation (informativni list). Ženeva: WHO; 21. 6. 2022.
2. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Radiation: The known health effects of ultraviolet radiation (pitanja i odgovori). Ženeva: WHO; 16. 7. 2024.
3. World Health Organization, World Meteorological Organization, United Nations Environment Programme, International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection. Global Solar UV Index: A Practical Guide. Ženeva: WHO; 2002. ISBN 9241590076.
4. El Ghissassi F., Baan R., Straif K., Grosse Y., Secretan B., Bouvard V. i sar.; WHO International Agency for Research on Cancer Monograph Working Group. A review of human carcinogens – part D: radiation. Lancet Oncology. 2009;10(8):751–752. DOI: 10.1016/S1470-2045(09)70213-X.
5. D’Orazio J., Jarrett S., Amaro-Ortiz A., Scott T. UV radiation and the skin. International Journal of Molecular Sciences. 2013;14(6):12222–12248. DOI: 10.3390/ijms140612222.
6. Modenese A., Korpinen L., Gobba F. Solar Radiation Exposure and Outdoor Work: An Underestimated Occupational Risk. International Journal of Environmental Research and Public Health. 2018;15(10):2063. DOI: 10.3390/ijerph15102063.
7. Cancer Council Australia. UV radiation – National Cancer Prevention Policy: Skin cancer statistics and issues. Pristupljeno 10. 10. 2026.
8. Green A. C., Williams G. M., Logan V., Strutton G. M. Reduced melanoma after regular sunscreen use: randomized trial follow-up. Journal of Clinical Oncology. 2011;29(3):257–263. DOI: 10.1200/JCO.2010.28.7078.
9. American Academy of Dermatology (AAD). How to prevent skin cancer. Ažurirano 15. 8. 2025.
10. American Academy of Dermatology (AAD). Infant sun protection: How parents can keep their baby safe. Pristupljeno 10. 10. 2026.
11. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Saveti za bezbedan boravak na suncu. Ažurirano 21. 7. 2023.
12. Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ). Prognoza UV indeksa. Pristupljeno 10. 10. 2026.