U poslednjih nekoliko decenija, seme košpica kajsije je dobilo veliku pažnju zbog svojih korisnih svojstava, pre svega prisustva vitamina B17. Seme i ulje košpica kajsije bogato je vitaminima A i E, nezasićenim masnim kiselinama, pre svega oleinskom (oko 60%) i esencijalnom linolnom kielinom (oko 25%). Najveća korist košpica kajsije leži u zastupljenosti vitamina B17 u velikoj koncentraciji.

Šta je vitamin B17?

Gorko seme košpica kajsije sadrži značajne količine cijanogenog glikozida – amigdalozida (oko 5%), čiji se derivat leatril poslednjih desetak godina koristi u alternativnoj terapiji obolelih od karcinoma. Moderna istraživanja navode upotrebu ulja semena košpice kajsije na kao najboljeg izvora vitamina B17 koji se dalje pominje kao pomoć terapiji tumora. Mi još uvek nemamo dovoljno naučnih studija koje bi potvrdile upotrebu košpica kajsije u svrhu prevencije kancera. Ipak, nadamo se da će u skorije vreme doći do potpunog otkrivanja dobrobiti ovog neverovanog dara prirode.

Seme košpica kajsije je najbogatiji poznati izvor anti – tumorskog agenta vitamin B17, takođe poznatog kao amigdalin ili leatril. Međutim, čovek bi morao da pojede veliku količinu semena kajsije kako bi se unelo dovoljno B17 da bi bio efikasan protiv raka. Iz tog razloga, mnogi oboleli od tumora alternativno koriste leatril (farmaceutski izolovan oblik B17) i čisto ulje semena kajsije. Terapija vitaminom B17 je pokazana u radu nekih od najboljih onkologa na svetu, uključujući i bolnicu Oaza nade u Meksiku gde je uspešno tretirano preko 100.000 pacijenata obolelih od raka.

Istorija

Razna dokumenta iz najstarijih civilizacija kao što je Egipat u doba faraona i Kina od pre 2500.godina pre Hrista, pominju upotrebu gorkih badema u terapeutske svrhe. Egipatski papirus od pre 5000 godina pominje upotrebu “aqua amigdaloruma” u terapiji nekih tumora kože. Ali sistemsko proučavanje vitamina B17 je zaista počelo tek kadaje francuski hemičar Bon 1802. godine otkrio da se tokom destilacije vode od gorkih badema, oslobađa hidrocijanična kiselina. Uskoro su se mnogi istraživači zainteresovali za analizu ovog ekstrakta i tako su Robiket i Boitron 1830. godine po prvi put izolovali belu, kristalnu supstancu koju su nazvali amigdalin (od amigdala – badem). Ista supstanca pronađena je i u semenu košpica kajsije. U kasnim 1890 – im, nemački naučnici testirali su supstancu koja je bila proglašena novim lekom za rak. Prvu savremenu teoriju o mehanizmu dejstva vitamina B17 ponudio je naučnik Ernest Krebs 1903.godine. Njegov sin, biohemičar Ernest T. Krebs Junior, je razradio tu teoriju 50 – ih godina prošlog veka, u doba najveće ekspanzije i istraživanja amigdalina. On je izolovao vitamin B17 iz amigdalina i novu supstancu nazvao leatril.

Kako B17 deluje?

Vitamin B17 se sastoji od 1molekula benzaldehida , 1 molekula hidrocijanida i 2 molekule glukoze. Benzaldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 sa molekulama glukoze su inertni (zaključani) i nemaju toksično delovanje. Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17 potrebno je da dođu kontakt s specifičnim enzimom beta-glikozidazom. Ovaj enzim je prisutan svuda u ljudskom telu, ali najviše ga ima u ćelijama raka (do 3000 puta više).

Princip delovanja je jednostavan: ćelije raka za svoj rast imaju potrebe za ogromnom količinom energije, odnosno glukoze (šećera). Kada se vitamin B17 konzumira, ćelije raka u potrazi za glukozom aposorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, a sa enzimom beta-glikozidazom ‘otključavaju’ benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući sopstvenu smrt. Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima beta-glikozidaze i velikoj potražnji ćelija raka za glukozom, može se reći da je vitamin B17 precizno navođeni lek koji je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije toksičan. Princip rada vitamina B17 podseća na trojanskog konja: ćelije raka se polakome za glukozom, a kada je apsorbuju bivaju uništene. Enzim beta-glikozidaza je prisutan u čitavom ljudskom telu, s toga je moguće da se ‘otključavanje’ toksičnih elemenata cijanida i benzaldehida u manjoj meri dogodi i tamo gde su zdrave ćelije. Ljudsko telo ima prirodne mehanizme za detoksikaciju pomoću enzima rodenaze. Ovaj enzim omogućava zdravim ćelijama da neutrališu cijanid i pretvore ga u tiocijanat, dok se benzaldehid konvertuje u benzoičnu kiselinu. Oba nusprodukta se izlučuju kroz urin. Enzim rodenaza nije prisutan u ćelijama raka tako da one nemaju ovakvu ‘zaštitu’.

Izvori vitamina B17

Najveći izvor vitamina B17 su košpice kajsije, ulje semena košpica kajsije i manioka (kasava). Takođe se nalazi i u prosu, kukuruzu, lanu, gorkom bademu, indijskim oraščićima, semenju jabuke, limuna, trešnje, šljive, kruške i breksve.