Blog

Medicinska primena origano ulja

Nauka o divljem origanu0 comments

Medicinska primena ulja od origana je ogromna. Da bismo mogli spoznati način primene i u kojim se uslovima koristi važno je sumirati istoriju, botaniku i hemiju origano biljke.

Ime Origano potiče od starogrčke reči koja znači „planinska radost“. Kako se čini ova reč aludira na prijatan efekat koji je ova biljka pružala Grcima jer i raste na njihovim brdima i planinama. Pa ipak, definicija bi mogla biti više psihološka nego spiritualna;

Grci su obimno koristili ovu biljku kao lek. To je verovatno jedan od razloga što je njihova civilizacija bila toliko moćna, mentalno i fizički. Origano je bio najradije prepisivan od strane drevnih grčkih lekara. Stanja koja su tretirana uključuju traume, otvorene rane, glavobolje, poremećaji pluća, uključujući astmu, napade, otrovne ujede, kao i kongestivne napade srca. Oni su ga čak koristili za lečenje narkotičkih toksikacija. Dalje, Drevni su mu pripisivali svojstva najboljeg leka za trovanja od različitih biljaka kao što je otrovna kukuta.

Tokom srednjeg veka islamski doktori koristili su origano začin kao i esencijalno ulje za uništavanje klica. Na otvorenim pijacama u IX veku, bagdadski prah divljeg origana bio je prskan po proizvodima zbog svežine. Jedan istoričar tvrdi da se povrće ne kvari oko dve nedelje ovom akcijom čak i bez frižidera.

 

U srednjevekovnoj Evropi buketi divljeg origana visili su iznad posuda sa mlekom kako bi sprečili širenje mikroba.

Kroz vekove origano je bio najčešće korišten kao lek za širok opseg poremećaja pluća, ubrajajući tu i astmu, zapaljenje pluća, bronhitis, sinusitis, i kašalj. U jednoj prepisci iz XVII veka Britanac Gerard opisuje kako je origano idealan lek za prehlade glave.

Travarstvo u Zapadnom svetu se u sve većem broju slučajeva oslanja na snagu isceliteljske moći divljeg origana. Oni su ga koristili spolja za peckanja u zglobovima ili mišićima, glavobolje, artritis, zubobolje i bolesne desni. Terapija inhalacijom koristi se za širok spektar poremećaja pluća. Interno, koristili su ga za čišćenje unutrašnjih organa od škodljivih klica kao i za akutne infekcije kao što su upale grla, tonsilitis, prehlade i grip. Na Orientu origano se koristio za tretiranje groznica, povraćanja, diareje, osipe i svrab na koži.

Origano biljka je zaista jedinstvena u biljnom kraljevstvu, jer poseduje jak, specifičan miris i vruć, gotovo gorak ukus. U bašti miris origana obično nadvlada sve druge mirise. Ove karakteristike su jako očuvane čak i kada se biljka osuši. Listovi origana su prepuni ulja koje se može videti u obliku mehurića kada podignemo biljku prema svetlu. Ovaj visok sadržaj ulja pronađen je primarno u lišću divljeg origana. Na farmi uzgajan ili u bašti odgajan, listovi origana nemaju ove mehuriće ulja u sebi.

Ulje je dobro očuvano kada se listovi osuše i opstaju dugo vremena bez bojazni od užeglosti. Jednom kada je biljka osušena, ulje koje sadrži oko 2% suve težine spremno je za destilaciju kroz destilator.

Hiljadama godina origano je bio vrlo korišten kao hrana u Mediteranu, Bliskom Istoku i takođe Istočnoj Evropi.

 

Dok su ga Evropljani koristili za salate, ljudi sa Bliskog Istoka su stavljali svoju hranu u origano; drugim rečima, oni su ga konzumirali bukvalno kao osnovno jelo, kao što bismo mi koristili žitarice ili hleb. Jelo napravljeno u Egiptu, Libanu i Siriji sadrži testo od izmrvljenog origana potopljenog u maslinovom ulju i presutom preko pita hleba. Neverovatno, ovo testo sa origanom može biti debljine kao i pravi hleb. Vidi se da je običan narod očigledno znao za njegove nutritivne vrednosti. Ovo nas vodi presudnom pitanju šta se to nalazi u origano začinu i njegovom ulju. Počnimo otkrivajući hranjive vrednosti ove fascinirajuće supstance.