Pronalazak i primena antibiotika u lečenju infekcija predstavlja jedan od najvećih uspeha medicine dvadesetog veka. Međutim preterano oduševljenje efektima antibiotske terapije dovelo je do njihove masovne i nekritične upotrebe, jednom rečju “zloupotrebe” . To je stvorilo jedan ozbiljan problem koji svakim danom postaje sve veći – otpornost i neosetljivost mikroorganizama na njihovo dejstvo i narušavanje normalne, fiziološke flore našeg organizma.

Razlozi prekomerne i nepravilne upotrebe antibiotika

Faktori koji doprinose neadekvatnoj upotrebi antibiotika su brojni:

  • prekomerno prepisivanje od strane zdravstvenih radnika,
  • samomedikacija,
  • primena antibiotika u lečenju virusnih infekcija,
  • motivacija lekara za primenom „najboljeg leka“,
  • želja pacijenta za brzim izlečenjem,
  • nedovoljno poznavanje osnovnih principa farmakoterapije,
  • uticaj farmaceutske industrije.

Otpornost bakterija na dejstvo antibiotika

Širom sveta, otpornost mikroorganizama na antibiotike se povećava, što se dešava i u našoj zemlji. Jedan od glavnih razloga za otpornost je pogrešna upotreba antibiotika, izbor antibiotika, doziranje i dužina terapije.

otpornost bakterija na antibiotike

Otpornost mikroorganizama na antibiotike se povećava

Problem samomedikacije je jedan od vodećih uzroka nedakvatne upotrebe antibiotika i nastanka rezistencije. Zbog brze i rastuće otpornosti bakterija, potreba za novim antibioticima je sve veća. Po mišljenju mnogih stručnjaka upravo neosnovana upotreba antibiotika vrlo je plodno tlo za razvoj mutiranih bakterija otpornih na delovanje postojećih antibiotika.

WHO upozorava – zloupotreba antibiotika može dovesti do katastrofalnih posledica

Učestalost bakterijske otpornosti na dostupne antibiotike dostigla je zabrinjavajuće razmere odražavajući  se na povećanje smrtnosti. Pokazalo se da infekcije koje su se poslednjih godina mogle lečiti antibioticima, danas opasno ugrožavaju zdravlje i život ljudi zbog stvaranja bakterija otpornih na antibiotike. Prema rečima WHO ( Svetske zdravstvene organizacije ), veliki broj zaraznih bolesti u budućnosti bi mogao uzrokovati globalnu katastrofu, ako ovom problemu svi zajedno ne pristupimo „krajnje ozbiljno i odgovorno“.

zloupotreba antibiotika

Kako naučnici predviđaju, u budućnosti će glavni uzrok smrti biti preterana upotreba lekova i otpornost mikroorganizma na njih. Studije su pokazale da će u narednih 35 godina, usled otpornosti na antibiotike, u svetu prerano umreti oko 300 miliona ljudi, dok danas zbog istog uzroka godišnje život izgubi oko 700 hiljada ljudi, od kojih 50 hiljada u Evropi i SAD-u.

Antibiotici pokazuju čak 50% neefikasnosti u lečenju mnogih infekcija

bakterija Klebsiella pneumoniae

Klebsiella pneumoniae

Zabrinjavajuće rezultate je dalo istraživanje sprovedeno na različite bakterije – uzročnike upale pluća, probavnog sistema i infekcije krvi ( sepse ). Pokazalo je da su mnogi antibiotici, ključni za suzbijanje ovih bolesti, postali praktično bezvredni i da kod polovine obolelih ne daju pozitivne rezultate.

Jedan od njih je Carbapenem koji se često koristi za lečenje sepse, urinarnih infekcija i upale pluća uzrokovanih bakterijom Klebsiella pneumoniae. Ovo je jedan od najsnažnijih antibiotika koji se često koristi kao poslednji izbor kod teških i komplikovanih infekcija.

Marc Sprenger, direktor Evropskog centra za prevenciju i nadzor bolesti (ECDC), izrazio je svoju zabrinutost činjenicom da se udvostručila otpornost bakterije Klebsielle Pneumoniae na antibiotike. Pre pet godina otpornost je iznosila oko 7%, a u poslednje tri godine ona se povećala na oko 15%, dok u pojedinim evropskim zemljama ona doseže čak do 50%.

Posebno je alarmantna neefikasnost  antibiotika na Escherichia-u coli, bakteriju koja dovodi do urinarnih infekcija, infekcija rane i takođe može izazvati meningitis kod novorođene dece. Prema istraživanju WHO-a ista vrsta antibiotika koja je 80-tih godina bila uspešna u borbi protiv ove zloglasne bakterije, danas je potpuno beskorisna.

eserihija koli

Escherichia coli

U novembru prošle  godine kineski istraživači objavili su da su došli do alarmantnog otkrića, novih  “superbakterija “ koje vrebaju u lancu ishrane – bakterije koje evoluiraju brže nego što naučnici uspevaju da pronađu lek protiv njih. Rutinskim testiranjem životinja otkrili su veliki broj sojeva bakterije Escherichie coli rezistentnih na kolistin (Colistin), antibiotik koji se koristi kao poslednja odbrana od najsmrtonosnijih infekcija. Ti uzorci, potekli s farme svinja u okolini Šangaja, potvrdili su da se nakon dugogodišnjeg neselektivnog ubacivanja tona lekova u životinjsku hranu razvio soj bakterija koje više ne može da ubije ni najefikasniji i najtoksičniji antibiotik koji trenutno postoji.

Rešenje leži u prirodi

Otpornost  bakterija na antibiotike i razvoj mutiranih sojeva posledica je nekontrolisanog i prekomernog, a u mnogim situacijama i nepotrebnog korišćenja antibiotika.

Veliki broj biljaka koje imaju snažna antibakterijska svojstva izgubilo se u senci medicinskih antibiotika i marketinških kampanja modernih lekova.

Najbitnije je da mikroorganizmi ne mogu razviti rezistenciju na prirodne preparate i da njihova upotreba ne narušava normalnu floru našeg organizma.

origanol strong divlji origanoBiljke poput  divljeg origana, belog luka, čajevca, i mnoge druge, sadrže komponente koje mogu biti snažni saveznici u suzbijanju bakterijskih infekcija.

Priroda je najjednostavnije rešenje za problematiku prekomerne upotrebe antibiotika, jer neke sasvim skromne i zanemarene biljke imaju sposobnost  da nadjačaju i vrlo snažne infekcije.

Ulje divljeg origana se smatra jednim od najefikasnijih prirodnih antibiotika na svetu, primarno zbog svojih antimikrobnih, antizapaljenskih i antiseptičkih svojstava. Dokazano je da deluje na preko 30 različitih vrsta bakterija i gljivica, a delotvorno je i kod bakterija otpornih na antibiotike ( Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas, Proteus, MRSA…).

probotanic ulje divljeg origana

Poznato je da su drevni Rimljani koristili med na boju kako bi izlečili rane i borili se protiv infekcija. Med sadrži enzim koji oslobađa hidrogen peroksid. Upravo taj proces podržava organizam u borbi protiv infekcije i sprečava razmnožavanje bakterija.

Beli luk ima neverovatna isceljujuća svojstva. Veoma je efikasan u borbi protiv manjih infekcija kao što su prehlade, pošto ubija bacile pre nego što počnu štetno da deluju. Beli luk sadrži alicin koji se bori protiv bakterija, kvasca, parazita i ostalih mikroorganizama.

Upotreba onoga što nam je priroda podarila ujedno je i najbolji način da se spreči stvaranje bakterija otpornih na antibiotike i samim tim da se sačuvaju tzv.   “ dobre bakterije “  koje štite naš organizam i čine deo normalne, fiziološke flore.

Šta zapravo možemo učiniti ?

Zdravstveni radnici nekontrolisano prepisuju antibiotike, a pacijenti insistiraju na njima i troše ih u banalnim i neopravdanim situacijama, a neretko ih upotrebaljavaju samo radi prevencije.

Stoga možemo reći da je odgovornost na svima nama!

Neophodno je upotrebu antibiotika svesti na najmanju moguću meru, kada je to zaista neophodno i okrenuti se prirodi koja ima jednostavno i zdravo rešenje za mnogobrojne tegobe.