Ovo je najveća epidemija koja pogađa decu u Americi. One su najčešći uzrok odlazaka dece lekarima. Ironično, infekcije uha se mogu sprečiti prevencijom.

Način na koji je infekcija uha tretirana danas izgleda kao da je nedostatak antibiotika u pitanju. Činjenica da su antibiotici u preteranoj upotrebi nije tajna medicinskoj profesiji. Prema Dr. James Hughesu sa CDC (Centar za kontrolu bolesti) od 110 miliona antibiotika koji se daju na recept godišnje, polovina je nepotrebna. Istina, uho biva inficirano bakterijom ili gljivicama ali je obično uzrok izazvan nečim drugim, a na to se retko ili nikako ne obraća pažnja. Alergijske reakcije na hranu ili možda viralne respiratorne infekcije su mnogo verovatnije razlozi nego infekcije bakterijama. Drugim rečima, bakterije su sekundarna infekcija alergiji i virusima. Evo kako to radi. Kada se pojavi alergija na hranu, mukusne membrane sinusa bivaju upaljene. Ovo vodi do blokiranja Eustahijeve cevi. Kada se ovaj kanal upali, može kolabirati, a to vodi akumulaciji sekreta u srednjem uhu. Sekrecija hrani rast i razvoj mikroba i potencijalno dovodi do ozbiljnjnih infekcija. Ista situacija se dešava i sa viralnom infekcijom.

Nedostatak različitih nutritivnih materija može dovesti do infekcije uha. Deca kojoj se često pojavljuju infekcije uha obično jako oskudevaju u vitaminu A, vitaminu C, riboflavinu, pantotenskoj kiselini, folnoj kiselini, esencijalnim masnim kiselinama i selenu. Pojačavajući nivo ovim nutritivnih elemenata povećava se i otpornost na infekcije uha.

Obično, kada je detetu data dijagnoza svraba uha ili infekcije srednjeg uha, ništa se ne čini da se reši ovaj nedostatak nutritivnog sadržaja.

Naravno, nekoliko ili ni jedna promena ishrane nije data. Radije, se ponavljaju doze antibiotika koje ne samo da ne uspevaju da izleče infekciju nego takođe i povećavaju verovatnoću budućih infekcija. Artikal u Archives of Otolaryngology  opisuje kako su deca koja su bila agresivno tretirana antibioticima početkom infekcije uha, podložnija vraćanju infekcije 300% u odnosu na onu koja nisu bila tretirana uopšte. I na sve to, pedijatri znaju da upotreba medicinskih cevčica čini malo ili ničeg dobrog. Na nesreću ova procedura je jako motivisana iz finansijskih razloga više nego ikakva mogućnost lečenja.

Duga upotreba antibiotika kod dece vodi ka još jednom problemu – infekcije otpotne ne antibiotike  pogoduju razvoju infekcije izizvanom Candidom albicans. To je bukvalno osigurano da svako dete koje je prošlo dugu terapiju antibioticima pati od blage ili jake infekcije kandide, a kandida može inficirati uho od spolja i iznutra. Ovo se može manifestovati raznim simptomima, uključujući umanjena mogućnost pažnje, promene raspoloženja, depresije, iritacije, razdražljivost, konstipaciju, svrab, težak miris, nekontrolisana želja za šećerom, umor, nadimanje, probleme sa sinusima i česte infekcije.

Deca su veoma podložna toksičnim efektima antibiotika i zbog njihovog još uvek mladog imunog sistema, lako dobijaju gljivične infekcije. Kod dece koja su uzimala veliki broj prepisanih antibiotika i koji još uvek imaju infekciju uha, kandida se treba potražiti kao krivac. Obično ako je uho gljivično inficirano i ostali deo tela je zahvaćen.

 Način primene

Ulje origana je bez premca najbolji lek kada su u pitanju hronični svrab uha i veoma je efikasno za akutne infekcije. Jednostavno, uzmite jednu ili dve kapi ulja origana(razređeno u maslinovom ulju, paradajiz soku, jogurtu). Uzmite kompleks čitave biljke (Origanol), jednu kapsulu, tri puta dnevno. Ne stavljati u uho!