Bakterijska rezistencija

Šta je to bakterijska rezistencija?

Jedno od najvećih dostignuća u medicini dvadesetog veka je otkriće antibiotika, kao i njihova primena. Smatralo se da će bakterijske infekcije konačno biti iskorenjene. Međutim, kako je vreme odmicalo, uočeno je da su bakterije mikroorganizmi koji „uče“ i koji su sposobni da se „promene“, i da se na taj način odupru delovanju antibiotika. Ta sposobnost bakterija se naziva REZISTENCIJA.

1939. godine, svega 11 godina nakon što je Aleksandar Fleming dobio Nobelovu nagradu za otkriće Penicilina, dva naučnika su opisala enzim beta laktamazu. Kasnije je utvrđeno da je taj enzim odgovoran za rezistenciju bakterija na beta laktamske antibiotike (među kojima je i Penicilin).

U predstojećim godinama je otkriveno više bakterija koje su bile rezistentne (otporne) na jedan ili više antibiotika.

Kako to bakterije postaju rezistentne na  antibiotike?

 Bakterije su pametni mikroorganizmi. Ako ih konstantno „ubijamo“ na određen način, naučiće kako da ga izbegnu. Na neki način evoluiraju kao i ljudska vrsta.

Danas je poznato nekoliko mehanizama kojima se bakterije „bore“ protiv antibiotika.

Ti mehanizmi podrazumevaju odstranjenje antibiotika, hemijsku promenu antibiotika, kao i nemogućnost ulaska u bakterijsku ćeliju (izmena mesta na bakterijskoj ćeliji gde je antibiotik trebalo da se „veže“ a potom i uđe u istu).

Rezistencija bakterija na antibiotike može biti prirodna (urođena) ili stečena („naučena“). Stečena rezistencija je rezultat menjanja osobina bakterija, tj. genetske mutacije. Bakterije mogu promeniti svoju DNK ili preuzeti određeni deo DNK druge bakterije, koji nosi informaciju o rezistenciji.

Prenošenje genetskog materijala tj. DNK (jednostavnije rečeno informacije kako da se suprotstave dejstvu antibiotika) može se desiti unutar jedne vrste bakterija ili između različitih vrsta.

Vertikalni transfer predstavlja prenos genetskog materijala na nove generacije jedne bakterijske vrste. Horizontalni transport je drugačiji. Može se odvijati unutar jedne bakterijske vrste ili između različitih vrsta bakterija. Na neki način tu bakterije jedna drugoj „dojavljuju“ kako da izbegne oštećenje ili smrt ako do nje stigne neki antibiotik.

Postoje tri načina razmene genetskog materijala (prenosa informacija) u horizontalnom transferu: konjugacija, transdukcija i transformacija.

U konjugaciji se ostvaruje direktan kontakt dve bakterije, kada bakterija donor daje informacije.

Transformacija je proces u kojem bakterija primalac iz neposrednog okruženja prima genetski materijal (informacije) poreklom od drugih bakterija, a kod transdukcije genetski materijal od jedne do druge bakterije prenosi virus bakteriofag.

Multirezistentne bakterije

Bakterije mogu biti osetljive na samo jedan antibiotik, međutim danas je u porastu broj bakterija koje su multirezistentne, tj. otporne su na više različitih antibiotika. Najčešće pominjan je meticilin rezistentni soj Staphilococcus aureus-a (MRSA). Osim što na ovu bakteriju ne deluje meticilin, ne deluju ni srodni beta laktamski antibiotici (penicilin i cefalosporini), kao ni druge vrste antibiotika, tetraciklini, makrolidi, amonodlikozidi i mnogi drugi. Lek izbora u ovim slučajevima je bio vankomicin međutim zabeleženi su i sojevi rezistentni na njega (VRSA).

Prirodni antibiotici

Za razvoj rezistencije, osim sposobnosti bakterije, odgovorna je i neadekvatna i česta upotreba antibiotika. Iz tog razloga, poslednjih godina u svetu, a i kod nas, postoji težnja da se upotrebljavaju prirodni preparati koji imaju antibiotska svojstva, a bakterije na njih nisu rezistentne. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Srbiji, u oktobru 2015. godine, 85% stanovništva ima pozitivan ili neutralan stav prema alternativnoj i biljnoj medicini, a 50% smatra biljne preparate za oralnu upotrebu i biljna ulja najdelotvornijim alternativnim lekovitim sredstvima.

Među njima je i ulje divljeg origana, kao jedan od preparata sa najefikasnijim dejstvom, ne samo kod infekcija bakterijama već i nekim gljivicama. Osim što je delotvoran i kod MRSA infekcija, deluje i na niz drugih bakterijskih organizama.

Upravo upotreba ovakvih alternativnih sredstava, kao i racionalna upotreba antibiotika, mogu sprečiti dalji razvoj rezistencije kod bakterija.

 

 

 

Dr Milica Šolak